Историја Пожаревца

На просторима данашњег Пожаревца, између Костолца и села Дрмна, на ушћу реке Млаве у Дунав, простирао се древни град Виминацијум. Изграђен је за време владавине Римске империје. У њему су првих деценија наше ере боравили ратници IV и VII легије Римске империје.
Недалеко од Виминацијума, на самом ушћу Велике Мораве у Дунав, био је саграђен још један римски град – Маргум.
У оба ова града била је развијена трговина и остале пратеће делатности потребне за тадашњи живот.Овде се једно време ковао и новац.
Виминацијум је према записима из 256. године био центар Горње Мезије. На простор Римске империје, насрнули су најпре Хуни, који су освојили Горњу Мезију, а у V веку сасвим потиснули Римљане са ових простора. Пролазили су овуда и многи освајачи: Авари и учесници крсташких ратова. Турци су се наjдуже задржали на овим просторима.
Град се први пут помиње 1476. године у турском тефтеру, мада има трагова да је постојао још 1458. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске.
Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).
Пожаревац је у Првом српском устанку ослобођен од Турака 1804. године, а други пут опет од Турака 1815. године уз лично учешће књаза Милоша Обреновића, војводе Миленка Стојковића из Кличевца и Петра Добрњца.
Прави процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Он је настојао да у Пожаревцу развије трговину, а развио је и судску власт у Србији тако што је 1821. године основао први нахијски суд у кнежевини Србији. Он оснива прву Гвардиjску школу 1830, а потом и Вишу војну академију 1837. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1853. године) чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић.
Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану.
Пожаревац је пуних сто година био слободан град и то од 1815. па све до 1914. када је опет окупиран од стране Аустрије.
Случај је хтео да у Првом Светском рату 15. октобра 1918. године, Пожаревац буде ослобођен од Немаца и Бугара, а 1944. године у Другом Светском рату истог датума буде ослобођен од Немаца. Тада су јединице Народно ослободилачке војске и Црвене армије протерале окупаторе са ових простора.
Након овог периода град је постао познат по индустрији и енергетици.
На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

 

 

 

 

Similar Posts